“Pada tama i počinje kiša, kao da kaže, ovde je kraj, duša ovog dečaka sada ide PRAVO U RAJ”

Jedna od najpoznatijih pesama Dalibora Andonova Grua, “Pravo u raj”, prvi put je puštena na “Politici” u emisiji “Geto” 1994. godine. Vrlo brzo pesma je postala himna svakog klinca koji je tih nesrećnih godina mogao da se poveže sa životom na ulici, sveopštom nemaštinom i velikim rastom besmislenog nasilja.

Podsećamo je se danas, na dan pogibije slavnog repera.

“17. maj, crna povorka vijuga, iznad Topčiderskog groblja, nadvila se tuga” je verovatno najpoznatiji vers u istoriji domaćeg hip-hopa, piše Vice. Sami događaji u pesmi su izmišljeni, za one koji to ne znaju, kao i datum.

Bio je dan, dan kao svaki drugi dan
seli smo u kola sve je bilo kao san
išli smo gradom uz obaveznu šalu
s druge strane ulice videli smo jednu malu

On kao uvek nasmejano lice
prešao je brzo na drugu stranu ulice
pa reče sa devojkom bilo mu je dosta
da zbog nje skočio bi s mosta

I priča je bila kul baš koliko treba
u trenutku kao grom iz vedra neba
pojavio se ludak sa pištoljem u ruci
rekao je beži od nje idi kuci

Uplašena devojka pala je u nesvest
kada video je to u njemu javio se gnev
i sa podignutom pesnicom
je krenuo na cev

17-ti maj crna povorka vijuga
iznad Topčiderskog groblja
nadvila se tuga
još jedan mladi život ode
surova je istina

Još jedna majka u crnom
se oprašta od sina
kleči, pored kovčega
suze kvase joj lice

Kroz misli sada prolaze joj slike ubice
dodiruje drvo, i steže zube
i proklinje Boga
zbog svega toga

A nebo ko da počinje
polako da se spušta
pada tama i počinje kiša
kao da kaže, ovde je kraj
duša ovog dečaka sada ide
pravo u raj, pravo u raj

Stojim kao kamen
potpuno nem
ne znam šta da mislim
ne znam šta da kazem

Sem da ne želim da verujem
da je ovo stvarnost
i ako je sve oko mene
sušta realnost

Mokra kosa, kapi kiše
cure mi niz vrat
srce se steglo
jer otišo je brat

Za koga, u mom srcu
će uvek mesta biti
to je čovek
u čije ime ću uvek piti

Sećanja naviru
sećam se svega
i tuča, žurki, riba
kola, škole, mora, snega

I prvi put kada pijani smo bili
skakali po ulici ponašali ko debili
sećam se svake svađe i prve marice
kada ćale mu je video okrvavljeno lice

Sine, ko te bre tuko tako

Nije želeo da kaže
jer mu nije bilo lako
u duši je bio dete željno života
al’ sve je to stalo zbog jednog idiota

Gore iznad nas neko nam se smeje
gleda nas odozgo i smrt seje
neko, sa bolesnim smislom za humor
i da li će i on nekad osetiti umor

Jer bio je mlad i nije morao da ode
suviše rano za njega postalo je kasno
ovaj svet je tako surov
i da li će nam ikada biti jasno
da negde gore visoko je izvučen njegov broj

I možda već sutra bude i tvoj
i možda ćeš i ti kao i on
da odeš bez pozdrava
jer i ti si samo broj

Pravo u raj

VIDEO: Zbogom, Gru i počivaj u miru!