ŽIVU BI ME SAHRANILA, PUSTI ME NEKA UMREM! Anabela histerisala i URLALA na Lunu! NE PRESTAJE

Luna je prišla majci da i pokušala da je uteši.

– Ako ne znaš zašto plačem, skloni se od mene, pusti Ivu da me teši, Mateju, koji me teše. Mene povredi rečenica – odbrusila joj je majka.

 Ti hoćeš ovo, da li imaš razlog? Ti sve ovo hoćeš! Da nećeš, ti bi ćutala, ja kada neću, ja ćutim, a onda dođeš i osećaš se loše. Šta hoćeš, da se svađam, ne razumem? Ako hoćeš da se svađaš, onda budi jaka, nemoj onda da plačeš – rekla je Đoganijeva.

– Ne treba mi tvoja podrška, ako vidiš da umrem, pravi se luda, ti bi volela da sam mrtva! Plakaću svaki dan po sto puta, ako ja hoću! Skloni se od mene – nastavila je Anabela.

– Od blata ćeš me praviti, ali me tada neće biti. Toliko mi je drago što sam došla. Ja pravim idilu od neke porodice, od neke ćerke. Kao “ćerka moja, carica”. Živu bi me sahranila. Uvalila me. I ja nemam pravo ništa da kažem, ni da se pobunim, ništa ja nemam pravo. Devojka tri godine u rijalitiju pravi cirkus – rekla je Anabela.